“Tajna” #3




Dobro došli. Kava/čaj spremni? ☺️
Za ovo bih rade preporučila čaj.
Za sve one koje više vole čitati priče nego gledati filmove.

                         
                          Momo


Davnih dana na Altajskim planinama živio je jedan Yeti po imenu Momo.
Bio je jako simpatičan bio je drag, druželjubiv, miran, pametan.
No Momo je svojim izgledom odbijao mnoge ljude, jer je izgledao strašno, bio je prekriven dugacom bijelom dlakom izgleda običnog medvjeda i strašnim licem.

Momo je živio sam na Altajskoj planini sam. Često je imao posjetitelje ali ljude. Koji su dolazili njega lovit da bi ga iskoristili u muzeju.

Momo nije htio biti balzamiran. Bio je pun života, htio je biti bitan htio je biti nešto.
No kako je odskakivao od ljutske rase nije se mogao uklopiti nigdje.

Jednog dana kao i obično ljudi su krenuli u lov na Moma. Bilo je desetorica snažnih muškaraca koji su ga htjeli uloviti.

Momo se nije bojao kad su stigli jer je bio svjestan da izgleda strašno i da je 10 puta veci od njih. No tužno ih je gledao zašto mu to žele napravit.

Muškarci su izvodili svašta kako bi postigli to ali nije im išlo. Pokušavali su ga i upucati i uloviti mrežom i otrovati ali Momo se nije dao.
Bojali su se, samo zato jer je izgledao drugačije od njih nisu ga htjeli prihvatiti.

Odjednom se jedan muškarac poskliznuo niz snježnu planinu, pao je na tlo i sav u krvi, nemoćan dovikivao: upomoćććć.

Ostali su mu htjeli pomoc ali bilo je pre nisko i strmo da se spuste. Zanemarili su Moma tad pustili ga na miru i pokušavali pomoci, ozljeđenome no nije ima nikako išlo.

Momu je bilo dosta, dobra srca je podigao ranjenog do ostalih i pružio mu pomoc.
Ostali su u čudu gledali a Momo je jednom dodao gazu i pogledao ga milo u oči i lagano ga divoskim prstom sagnuo do ozljeđenog.

Nakon što se situacija kod ozljeđenog smirila. Poceli su pričati s Momo i shvatili kako ga se netreba bojat i istrijebit samo zato jer je drugaciji.

Sprijateljili su se i odlučili ga povest u narod svoj.
Kad su stigli s njime svi su se uspaničili no ozljeđeni na Momovom ramenu s parlafonom je govorio.
“Nemojte se bojati on mi je život spasio”

Ljudi su ostali zatečeni, no ubrzo su svi počeli pljeskat i urlat kao znakom podrške “Momo”….

Ubrzo je Momo postao prvi član paninarskog društva i sudjelovao je na svim hitnim intervencijama.

Dobio je svoje xxxxxl odjelo i kravatu i ponosno je čuvao svoj novi grad s prijateljima.


Objavio moonkitty07

Imam 21 godinu. Bavim se raznovrsnim poslovima zbog raznovrsnih interesa. Imam mnogo ciljeva, jednog od tih cu istaknut a to je da svoje životno iskustvo podjelim sa vama te zbog svog iskustva na različitim poljima pomognem sa savjetima, podrškom i motivacijom. Usputno bih vas htjela i zabaviti s nekom od svojih priča.

One thought on ““Tajna” #3

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s

<span>%d</span> blogeri kao ovaj: